Tri praseta
Nekada davno, živela su zajedno tri brata, tri mala praseta. Kao mali svaki dan su se igrali, spavali i uživali. Ali kako su godine prolazile, majka je odlučila da je vreme da prasići odu od kuće i da sami naprave sebi novi dom. Dva mlađa praseta su voleli pesmu i zabavu, a nisu voleli da rade. Po čitav dan su voleli da sviraju i pevaju, a najviše su pevali pesmu: “Ko se boji vuka još, tri za groš, tri za groš. Vuka se ne bojim ja, trala, la, la!“ A njihov stariji brat, samo ih je gledao i viknuo im: “Ako tako nastavite nećete imati gde da spavate!“ Prasići su na trenutak ostavili igru. Najmlađe prase napravilo je kućicu od slame. Srednje prase je napravilo kućicu od drveta. Tako, da su vesela braća ubrzo nastavila sa igrom i pesmom. A najstarije i najvrednije prase, gradilo je pravu kuću od cigli. Pala je noć. Prasići su otišli svojim kućama. Čitavo vreme u prikrajku čučao je jedan vuk, i posmatrao je šta se dešava, i zadovoljno gladio svoje brkove. Pomislio je kako će večeras lepo večerati. Kada se potpuno smračilo, otišao je do kućice od slame. Pokucao je na vrata i rekao: “Otvaraj brzo vrata, jer ako ja dunem i vatru sunem srušiću ti kuću!“ Jako je dunuo, i kućica od slame se raspršila od silnog zvižduka. Prase je pobeglo kod svog brata u kućicu od drveta. Vuk je brže bolje potrčao za njima. Opet je snažno pokucao na vrata i povikao: “Otvaraj brzo vrata, jer ako ja dunem i vatru sunem srušiću ti kuću.“ Od silnog vukovog daha, kućica je poletela u vazduh. Brže bolje prasići su pobegli kod svog brata i brzo zaključali vrata. Rešili su da ovog puta nekako nadmudre vuka. Vuk je opet došao i pokucao na vrata i vikao. Opet je duvao, ali ovog puta nije uspeo da sruši kućicu od cigli. Pokušavao je i pokušavao, ali nije uspevao. Napokon se dosetio da se popne na krov, i da se kroz dimnjak spusti kod prasića. Ali, prasići su videli šta vuk sprema, naložili su brzo vatru i stavili veliki lonac sa vodom na vatru da se greje. Tako je naš Vučko uskočio u lonac sa vrelom vodom, opario se i pobegao. A mali prasići su od tad srećno živeli u kućici od cigle.
